Среда, Децембар 20, 2006
Златна генерација?!
Многи сматрају да је она генерација Звезде из прошле сезоне могла бити нова златна генерација која је могла харати Европом, баш као и много њихових претходника у историји. Момци нису показали сав свој квалитет прошле сезоне и то је јасно, као да им је била потребна још ова сезона играња заједно да би њихов квалитет дошао до изражаја у потпуности. Наравно, остатак приче знате, а знате и како је најлакше доћи до новца у Србији, тако да је сан о новој златној генерацији и дефинитивно пропао. Сада вероватно чекамо нове младе играче које ћемо, опет вероватно, називати новом златном будућношћу Црвене звезде и полагати све наде у те нове момке. Надаћемо се све док се неки паметњаковић не сети и прода пола тима и те исте играче у које ћемо се клести, па потом све из почетка. Елем, оно што ме је натерало да напишем овај чланак је солидан учинак горе поменутих младића у својим новим клубовима. Крећемо од једног и јединог - Николе Жигића. За кратко време постао један од најпопуларнијих спортиста у Шпанији. Изабрао је Расинг из Сантандера и са омаленим Педром Мунитисом чини интересантан нападачки тандем. За сада је постигао пет голова и мноштво асистенција, од којих су и пар једанестерци који су досуђени управо после прекршаја над бившом двадесетпетицом. Бошко Јанковић је изабрао такође Шпанију, Мајорку. Клуб који се и ове сезоне бори за опстанак, тренутно нису у зони сипадања. Популарни Боле стрелац је такође пет голова ове сезоне. Посебно треба издвојити први гол овог средњака у Шпанији. Обадвојица су постигли више голова од једног Самјуела Етоа. Вреди поменути и Александра Луковића, тренутно играча Асколија у Италији. За разлику од горе поменуте двојице, Луковић као да није имао среће код бирања новом клуба. Асколи је убедљиво задња екипа у Италији, а Луковић је изгубио и статус репрезентативца, иако нема баш лошу минутажу у клубу. Многи жале за овим фудбалером, посебно после утакмице са Миланом. Великог Врадимира су многи поређивали, или то још увек чине, са славним Беаром. Голман који је показио невероватне голманске способности за време боравка у Београду. Победа над Брагом искључиво је његова заслуга, а памтиће се и одбрањени пенал Касану. Стојковић је први голман Србије и у националном дресу пружа фантастичне партије. У свом клубу, Нанту, потпуно друга прича. Зато вероватно, он бар се нада, прелази у нови клуб, а као једна од солуција помиње се и Манчестер Јунајтед, видећемо. Милана Дудића многи више памте по рукометној утакмици на првенству света у фудбалу, али ипак остају у сећању и голови против ПСВа и ОФК Београда овог бившег штопера Звезде. Тренутно наступа са мање успеха у Аустрији и можда је једини од поменутих код чијег се одласка присталице Звезде нису нарочито буниле. Треба се с времена на време сетити и Ардијана Ђокаја, сада интернационалца у Турској. Гол у Стразбуру мало ко може тако лако да заборави. Прелеп гол са његове стране видели смо и у окршају између Звезде и Јединства из Бијелог Поља, такође прошле сезоне. Нисам намерно намеравао да као последњег споменем и бившег капитена, невероватног борца и једног који је гинуо за грб на грудима, али шта је ту је. Погађате, ради се о Ненаду Ковачевићу. Популарни Пикси је много дао Црвеној звезди. Уопште не знам са којим фудбалером данашњице би га поредио. Многи кажу "исти Гатузо". Не бих рекао, чак мислим да би се овај увредио када би га многи успоређивали са Милановим играчем. Какав Гатузо, наш Пикси је у много случајева показао велико фудбалско знање, о чему онај горе пргавац може само да сања. Игра у Француској, Лансу, и једна је од најбољих фудбалера лиге. Друштво ће му од ове полусезоне правити, као што сте вероватно и упознати, Милан Бишевац. До наредне продаје највећих играча и талената нашег фудбала, довиђења.