Златна генерација?!
Многи сматрају да је она генерација Звезде из прошле сезоне могла бити нова златна генерација која је могла харати Европом, баш као и много њихових претходника у историји. Момци нису показали сав свој квалитет прошле сезоне и то је јасно, као да им је била потребна још ова сезона играња заједно да би њихов квалитет дошао до изражаја у потпуности. Наравно, остатак приче знате, а знате и како је најлакше доћи до новца у Србији, тако да је сан о новој златној генерацији и дефинитивно пропао. Сада вероватно чекамо нове младе играче које ћемо, опет вероватно, називати новом златном будућношћу Црвене звезде и полагати све наде у те нове момке. Надаћемо се све док се неки паметњаковић не сети и прода пола тима и те исте играче у које ћемо се клести, па потом све из почетка. Елем, оно што ме је натерало да напишем овај чланак је солидан учинак горе поменутих младића у својим новим клубовима. Крећемо од једног и јединог - Николе Жигића. За кратко време постао један од најпопуларнијих спортиста у Шпанији. Изабрао је Расинг из Сантандера и са омаленим Педром Мунитисом чини интересантан нападачки тандем. За сада је постигао пет голова и мноштво асистенција, од којих су и пар једанестерци који су досуђени управо после прекршаја над бившом двадесетпетицом. Бошко Јанковић је изабрао такође Шпанију, Мајорку. Клуб који се и ове сезоне бори за опстанак, тренутно нису у зони сипадања. Популарни Боле стрелац је такође пет голова ове сезоне. Посебно треба издвојити први гол овог средњака у Шпанији. Обадвојица су постигли више голова од једног Самјуела Етоа. Вреди поменути и Александра Луковића, тренутно играча Асколија у Италији. За разлику од горе поменуте двојице, Луковић као да није имао среће код бирања новом клуба. Асколи је убедљиво задња екипа у Италији, а Луковић је изгубио и статус репрезентативца, иако нема баш лошу минутажу у клубу. Многи жале за овим фудбалером, посебно после утакмице са Миланом. Великог Врадимира су многи поређивали, или то још увек чине, са славним Беаром. Голман који је показио невероватне голманске способности за време боравка у Београду. Победа над Брагом искључиво је његова заслуга, а памтиће се и одбрањени пенал Касану. Стојковић је први голман Србије и у националном дресу пружа фантастичне партије. У свом клубу, Нанту, потпуно друга прича. Зато вероватно, он бар се нада, прелази у нови клуб, а као једна од солуција помиње се и Манчестер Јунајтед, видећемо. Милана Дудића многи више памте по рукометној утакмици на првенству света у фудбалу, али ипак остају у сећању и голови против ПСВа и ОФК Београда овог бившег штопера Звезде. Тренутно наступа са мање успеха у Аустрији и можда је једини од поменутих код чијег се одласка присталице Звезде нису нарочито буниле. Треба се с времена на време сетити и Ардијана Ђокаја, сада интернационалца у Турској. Гол у Стразбуру мало ко може тако лако да заборави. Прелеп гол са његове стране видели смо и у окршају између Звезде и Јединства из Бијелог Поља, такође прошле сезоне. Нисам намерно намеравао да као последњег споменем и бившег капитена, невероватног борца и једног који је гинуо за грб на грудима, али шта је ту је. Погађате, ради се о Ненаду Ковачевићу. Популарни Пикси је много дао Црвеној звезди. Уопште не знам са којим фудбалером данашњице би га поредио. Многи кажу "исти Гатузо". Не бих рекао, чак мислим да би се овај увредио када би га многи успоређивали са Милановим играчем. Какав Гатузо, наш Пикси је у много случајева показао велико фудбалско знање, о чему онај горе пргавац може само да сања. Игра у Француској, Лансу, и једна је од најбољих фудбалера лиге. Друштво ће му од ове полусезоне правити, као што сте вероватно и упознати, Милан Бишевац. До наредне продаје највећих играча и талената нашег фудбала, довиђења.
Јануар се ближи...
После распородаје прошлог лета, Пикси нема више право на грешку. Са друге стране, кад мало боље размислим, боље продати све што се продати мора сада на зиму, него касније када дођу квалификације за Лигу шампиона и када се тим логично уиграва за највеће изазове сезоне. Као прво појачање које се спомиње у медијима, прокоментарисао бих Огњена Коромана. И ако је вероватно по некима Короман истрошен играч који је до репутације стигао преко Русије, у Тереку, а потом грејао клупу у Енглеској и да једино још Клементе има живаца за њега, моје мишљење је сасвим другачије. Чак штавише, задовољан бих био и уколико само Коромана доведу, па макар се Јоксимовић и Туторић и даље мангупирали испред свог гола. Могао би Короман по мом мишљењу да унесе неопходну свежину и живост у игру тима, коју Георгијев и момци у средини нису имали у првом делу. Поготову уколико се има у виду да Короман може да игра и неку врсту полушпица. Ипак, прво појачање ће по најавама бити штопер, замена за Милана Бишевца који одлази у Ланс. Још доста времена пре прелазног рока у готово свим медијима процурела је информација да је капитен ОФК Београда Милош Бајалица већ малтене нови члан Звезде. Стрелац изједначујућег гола против Партизана у задњем колу првог дела игра за сада солидно у свом клубу. Мада, опет, тешко је проценити квалитет играча на основу играња у нашој лиги. Интересантан податак је и да се једно време помињао и бивши играч, такође штопер, Радничког из Ниша, а сада играч који са мање успеха игра у Бразилу и о коме се јако мало зна. Играч страховитог шута, стрелац пар прелепих голова прошле сезоне за, такође, ОФК Београд, Коларов, је такође кандидат. За разлику од наведених играча, највећу жељу за долазак је показао најбољи играч клупског ЦГ фудбала, Игор Бурзановић. Момак кога многи селе у Звезду је јавно више пута нагласио да би радо обукао црвено-бели дрес. Бурзановић који је пре пар сезоне требало да дође у пакету са Миланом Пуровићем, али тада Будућност ипак није пристала да пусти овог солидног фудбалера. Најзад се ове зиме очекује долазак Бурзановића у најтрофејнији наш клуб. Имена остатка потенцијалних појачања, рачунајући ту и странце, за сада нису позната. Потенцијални одласци су такође на видику. Капитена Миловановића наводно већ дуже време посматра Валенсија, Аилтон је био изненађен када се у медијима појавила информација да друголигаш Келн жели да види Бразилца у њиховим редовима, док је за Пуровића Селта послала интересантну понуду, али која је брзо одбијена. По мени одлична одлука да Милан остане. На крају треба споменути и Кривокапића који би најзад требало да пронађе нови клуб и Ђуровског који је, вероватно умишљена велика звезда нашег напаћеног клупског фудбала, хтео да на велика врата дође у Звезду. Тренутно се одмара у Италије после исцрпљујуће полусезоне у славном Вождовцу и чека позив комшија.